Захватање воде из алувиона Белог Тимока, односно експлоатација изворишта „Бели Тимок“ од 1957. године, представља почетак организованог снабдевања водом у Зајечару. Систем захватања воде је из копаних бунара са натегама које из свих бунара на изворишту доводе воду до сабирног бунара. На изворишту је изграђена и опремљена црпна станица „Бели Тимок“ из које се вода потискује у дистрибутивну водоводну мрежу и резервоар „Kраљевица“.
Kапацитет изворишта варира у зависности од нивоа воде у Белом Тимоку и креће се од 50 л/с у периоду ниског водостаја на Тимоку до 75 л/с при високом водостају. Ово извориште је надограђено током свог експлоатационог периода са могућњошћу налевања инфилтрационих базена водом из Белог Тимока чиме му је повећан капацитет на 90 л/с. Kапацитет црпне станице је знатно виши од издашности изворишта и износи 125 л/с.